Zvonko Bogdan napunio Sava Centar

Kralj ravničarske šansone Zvonko Bogdan u subotu uveče održao je koncert pred ispunjenom velikom dvoranom Sava centra, gde je sa svoim vernim tamburašima priredio Beograđanima emotivno dvoipočasovno muzičko putovanje kroz prošlost, “od Visokih Tatri i Karpata do Balkana”.

Koncert nazvan po jednoj od njegovih neprolaznih pesama “Ne vredi plakati”, Zvonko je kao i toliko već puta u Sava centru, i ove nezaboravne večeri sjajno koncipirao kao šetnju kroz “pesme, pisme i pjesme”, odnosno kroz bogatu muzičku, vekovnu zaostavštinu ovih prostora. Euforični aplauzi, sve jači posle svake pesme, najbolje govore u prilog tome.

Tradicija je i da njegovi koncerti počinju petnaestominutnim instrumentalnim izvođenjem tamburaškog orkestra, pa se tek onda Zvonko priključi na bini, te je tako, sasvim očekivano, bilo i ovoga puta.

“Dobro veče, dragi domaćini, dobro veče, dragi gosti. Dobro veče, Beograde, dobro veče, Vojvodino. Dobro veče svim žiteljima države Srbije. Čast mi je velika ponovo biti ispred vas”, u gospodskom maniru se obratio Bogdan na početku koncerta, da bi notna plovidba panonskom ravnicom započela pesmom za koju je stihove napisao Šandor Petefi – “Ako si ti pupoljak”.

Večiti šarmer Zvonko je očas posla osvojio srca dama u publici, pa je već posle druge pesme, “Na te mislim kada zora sviče”, od jedne gospođe dobio buket cveća.

“Svaka Vam čast, eto meni iznenađenja”, uz osmeh je stari džentlmen prihvatio neočekivan dar.

Uz uvek nadahnute priče koje na neke davne dane posete i koje se srcem osete, nizalo se sve ono što Zvonkovo stvaralaštvo čini posebnim – “Ej, salaši na severu Bačke”, “Govori se da ne varaš”, “Neko sasvim treći”, “Kad se mesec sprema na spavanje”, “Kad sam bio mlađan lovac ja”…

Izneo je Bogdan i, mnogima, verovatno nepoznat podatak – da rumunska narodna pesma koju u njegovom izvođenju znamo kao “Kada padne prvi sneg”, ima i svetsku rok verziju još iz pedesetih. Snimio ju je čuveni gitarista Les Pol (Paul), pod nazivom “Johnny Is the Boy For Me”.

“Kolo iz 12 durova” je, takođe, nešto što je nezaobilazno, i to kad se koncerti približavaju kraju, te Zvonko tom prilikom ponovo u prvi plan istakne virtuoznost svojih tamburaša koji ga, kako kaže, “bolje prate nego beogradska policija”.

U tom delu, osvrćući se na savremeni repertoar, posebno imaju pesme pop autora koje su zahvaljujući Zvonkovim izvedbama “ušle u kafanu” i kojima je dao prepoznatljivu boju – “Vratiće se rode” i “Ko te ima, taj te nema.

“Svirci moji, valja poći, i noć ima kraj…” – uz pesmu simboličnog teksta velikan panonske muzike je završio još jedno veličanstveno muzičko veče u Beogradu.

“Sve što doživim i vidim stavljam u stihove i melodiju. Sve što sam sakupio ili komponovao, vezano je za jedno vreme koje se ponoviti neće. Fijakeri, konji i salaši su otišli u istoriju, a ja ih čuvam za mlade generacije. Vremena su se promenila i ljudi, jedino što ostaje su uspomene, a sa mojim tamburašima ja ih ljubomorno čuvam više od 50 godina”, poručuje Zvonko.

Bard panonske šansone Zvonka Bogdan tokom svoje višedecenijske karijere snimio je brojne albume na kojima je, pored sopstvenih kompozicija, snimio jedinstvene interpretacije narodnih i pesmama drugih autora kao što su “U tom Somboru”, “Što se bore misli moje”, “Ima dana”, “Evo banke Cigane moj”, “Ko te ima taj te nema”, “Vratiće se rode”…

Kvalitet Bogdanovih autorskih pesama najbolje pokazuje činjenica da ih danas mnogi doživljavaju kao izvorne narodne pesme – “Ej salaši na severu Bačke”, “Govori se da me varaš”, “Već odavno spremam svog mrkova”, “Ne mogu se tačno setit leta”, “Prošle su mnoge ljubavi”, “Život teče u laganom ritmu”…

http://www.longplay.rs

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *