Tool u Pioniru

Nakon svih godina još jedan bend je došao u Beograd. Ovog outa u pravo vreme, na vrhuncu zrelosti Tool je pokazao zašto je jedan od najzanimljivijih fenomena na muzičkoj sceni danas. Koncert je održan u Beogradskoj hali Pionir, 5. septembra 2007.

Vredelo je ići od jednog ulaza do drugog i nazad desetinu puta, sakrivajući fotoaparat u žbunju nakon dolaska do samog ulaza pa se vraćajući na “onaj tamo ulaz“ , dok je bend već uveliko pičio drugu stvar, ali , kako to uvek i biva, sve se dogadja baš kako treba, jer čim sam se smestio počela je baš ta stvar koju sam se nadao da će svirati, “Rosetta Stoned“. Apokaliptička vizija jednog prosečnog blejača, kojeg u njegovom umu, (while on drugs, prim. prev.) otimaju vanzemaljci da bi mu saopštili sve te važne stvari koje je on, nažalost po sve nas, zaboravio. A ni olovku nije poneo. Bedak ! Ali kako je to zvučalo. Čak i na očajno lošem ozvučenju, energija te poruke, upućene svim blejačima, koji smo te večeri došli u broju od nekoliko hiljada, ja bila neumoljiva.

Nosite svoje olovke ljudi, svet može biti bliži kraju nego što bi smo mi to želeli. To ne mora biti ceo svet, možda samo taj mali, naš deo koji samo mi vidimo.

Ostatak koncerta je tekao po savršenom planu, ono što je bilo jako pozitivno je da je to bio prvi koncert u Srbiji, i okolini, na kom je bilo zabranjeno pušenje. Nažalost još jednom se pokazalo da ljudi koji se bave organizacijom ovih dogadjaja nisu pravi profesionalci, jer se hala pionir pokazala kao jako loše mesto za ovakav dogadjaj, sto zbog loše akustike, što zbog same glomaznosti koja se pokazala kao nepotrebna. Takodje samo jedan ulaz je bio otvoren, pa su mnogi morali da čekaju da prodje pola koncerta da bi ušli. Mada sam čuo da je to i inače slučaj sa Pionirom. Znači loše mesto za dogadjaje ove vrste. Možda za neki sport? Basket??

Ali vratimo se na koncert, ne preterano velika scenografija, ali zato jako dobro dozirana i jako dobro uklopljena uz muziku, je uspela da podigne ovaj dogadjaj uspešno na viši nivo. Iako je moglo biti još bolje, uzimajuću u obzir vizuelnost samog benda. Uglavnom su svirane pesme sa novog albuma, šzo je možda nezahvalno za sve stare fanove, ali ja, koji jesam jedan od njih, nisam mnogo žalio za tim. Matematički tačna svirka, pun angažman benda, bez bisa i bez potrebe za njim. Precizno i odgovorno sa njihove strane. Nažalost organizacija dobija jedva prelaznu ocenu s obzirom da je malo falilo da dodje do nereda na ulazu.

Znači za sve koji ne znaju, ubacite u vaše playere to što sviraju čika Maynard i drugari i ako budete pažljivo slušali, lako se moše dogoditi da naučite nešto. Ja jesam.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *