Rano otkrivanje „tihog ubice“

piše: Prim dr Nada Trivić

U svetu 30–50% odraslih lјudi živi sa povišenim ili visokim arterijskim krvnim pritiskom (arterijska hipertenzija). Normalan krvni pritisak odraslih osoba je 120 do 130 mmHg (gornji ili sistolni) i 70 do 80 mmHg (donji ili dijastolni). Blago povišenim pritiskom smatra se vrednost do 140/90 mmHg, a sve vrednosti izmerene preko ove – treba tretirati kao visok krvni pritisak.

Uprošćeno rečeno, pritisak je sila koja deluje na jedinicu površine. U našem slučaju, sila je srce, a površina su zidovi krvnih sudova. Dakle, pod arterijskom tenzijom (krvnim pritiskom) podrazumeva se mehanički pritisak krvi na unutrašnju površinu zidova krvnog suda. Visina pritiska zavisi od istovremenog delovanja minutnog volumena srca (količine krvi koju srce za minut upumpa u krvne sudove), perifernog otpora (zidova) krvnih sudovima, količine i viskoziteta (gustine) krvi u krvnim sudovima.

Povišen ili visok krvni pritisak jeste obolenje! Često ne daje simptome, ili su oni vrlo blagi. Često se otkrije tek kad se jave komplikacije. Nelečen povišen ili visok arterijski krvni pritisak, uz ostale faktore rizika (povišene masnoće u krvi, pušenje cigareta, gojaznost ili stres) predstavlјa rizik za nastanak srčane bolesti, moždanih udara ili iznenadne smrti. Visok krvni pritisak oštećuje arterijske krvne sudove i dovodi do sužavanja ili zapušavanja (udruženo sa povišenim masnoćama u krvi) arterijskih krvnih sudova koji ishranjuju srčani mišić, mozak i sve druge organe. Jednom izmeren povišen krvni pritisak ne znači da je povišen zauvek. Treba meriti krvni pritisak više puta, na obe ruke, u sedećem i u ležećem položaju. Merenje pritiska treba da obavi medicinsko osoblјe, aparatom čija je ispravnost proverena (izbaždareni aparat). Nakon nekoliko merenja dobija se uvid u pravu vrednost pritiska. Ako se na taj način ustanove njegove povišene ili visoke vrednosti, započinje se ispitivanje .

Ispitivanje obuhvata laboratorijske analize (krvna slika, urin masnoće u krvi, glikemija i parametri o funkciji bubrega), uzima se elektrokardiogram (EKG), pregledaju krvni sudovi očnog dna, meri se telesna težina. Dobijaju se i detalјni podaci o navikama: o pušenju cigareta, uzimanju alkoholnih pića, navikama u ishrani, fizičkoj aktivnosti, izloženosti stresu, kao i o porodičnom (genetskom) nasleđu.

Na početku lečenja, po savetu lekara, odmah se krene sa eliminacijom svih poznatih mogućih uzroka povišenog ili visokog krvnog pritiska, odnosno, započinju se promene navika i načina života: manje slana hrana, regulisanje telesne težine, više kretanja, zabrana pušenja cigareta, izbegavanje (negativnih) stresnih situacija.

Ako ovakve mere, kroz izvesno vreme ne daju očekivani rezultat – normalizovanje krvnog pritiska, počinje se sa terapijom lekovima. Tu terapiju ordinira (vodi) izabrani doktor ili kardiolog. Blagovremeno započeta terapija, uz povremene kontrole pritiska, veoma je važna. I tokom medikamntozne terapije, treba se pridržavati zdravije ishrane: što manje soli u hrani, potpuna zabrana suhomesnatih, dimlјenih proizvoda, manje crvenog mesa, više svežeg voća i povrća, dvaput nedelјno jesti ribe – spremlјne na maslinovom ulјu, izbegavati prženu i pohovanu hranu. Namesto kolača, bogatih šećerom i masnoćama, bolјe je pojesti sveže voće ili nekoliko oraha, badema ili lešnika.Posebno je delotvoran umeren rad u bašti ili redovna šetnja, kao svakodnevne fizičke aktivnosti.

Kako pritisak nazivaju „tihim ubicom“ veoma su važni redovni, kontrolni pregledi stanovništva. To su ili pregledi kod izabranog doktora ili kod doktora medicine rada (za zaposlene). Cilј ovakvih pregleda je otkrivanje ranih simptoma bolesti, njihovo ispitivanje, praćenje i lečenje. Kako se na povišen pritisak, kao faktor rizika, može uticati promenom načina života, redovnom kontrolom i pravim izborom leka, preventiva u neposrednoj zdravstvenoj zaštiti ima svoj važan smisao i značaj.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *