Karaoke

Karaoke je oblik interaktivne zabave u kojoj amaterski pevači pevaju uz snimljenu muziku (i / ili muzički spot) koristeći mikrofon i razglas. Muzika je obično poznata pop pesma koj je uklonjen vokal, a.tekstovi pesama su prikazani na video ekranu, i služe da vode pevača.

Karaoke je kovanica od japanske Kara “prazan” i okesutora “orkestar”. Engleski izgovor: / kӕri oʊki /; japanski: [kaɽao ꜜ ke]). Koncept stvaranja studijskih snimaka koji nemaju vokal postoji već verovatno dugo koliko samo snimanje. Mnogi umetnici, amateri i profesionalni, u situacijama gde je pun bend / orkestar ili logistički ili finansijski nepraktičan, koriste “karaoke” snimanja, međutim, oni su zapravo originalni umetnici.

Postoje sporovi o tome koji je prvi izmislio ime karaoke. Najprihvaćenija je tvrdnja da je karaoke mašinu izumeo japanski muzičar Daisuke Inoue u Kobeu, Japan, 1971. Nakon što je postao popularan u Japanu, karaoke se šire na Istok i Jugoistočnu Aziju tokom 1980-ih a potom i na druge delove sveta. Inoue nikada nije patentirao svoj pronalazak I verovatno je izgubio šansu da postane jedan od najbogatijih ljudi u Japanu. Roberto del Rosario, filipinski pronalazač koji je razvio pevacki sistem u 1975 i patentirao ga 1980-ih, nazvao je svoj pevacki sistem “minus-one”, sada ima patent za uređaj danas poznatiji kao “karaoke mašina”. U nekim zemljama, karaoke boks se naziva KTV.

Karaoke, vec duze vreme popularan vid zabave kako omaldine tako i nešto starijih gneracija. Ljudi dolaze na karaoke iz više razloga. Pored onih očiglednih dopada mi se tip/riba, prate druga ili drugaricu, do onih daj vamo mikrofon ja odlično pevam! Većina prisutnih, a naročito novajlije teško se trezni hvataju mikrofona kao da im od toga zavisi nešto jako važno. Uvek ima onih koji su sasvim svesni i ponašaju se u skladu sa devizom ‘ja neznam da pevam i jako me je teško slušati, ali što volim…’, i to je sasvim korektno.

Na mestima gde ne postoji ograničenje u količini poručenih pesama (2-3 je sasvim dovoljno pa onda duža pauza) uvek se nadje neko ko je raspoložen da održi omanji solistički koncert. Koliko je dobro čuti ljude koji se zaista lepo snalaze sa mikrofonom – poluprfesionalni i pofesionalni pevaci i muzicari – toliko i nisu dobri za karaoke iz prostog razloga što niko posle njih neće da peva.

Naravno nikako ne smemo zaobici ni kategoriju ‘oduzmite im mikrofon’ jer ti ljudi stvarno ispuštaju neke cudne zvuke koji su toliko asinhroni sa muzikom i tekstom da su jasni samo njima samima. Postoje, naravno, zaludjenici za ovakav vid zabave pa ih možete videti na svim mestima u gradu ili okolini istog gde se puštaju karaoke. Ipak, većina dolazi samo da se lepo zabavi, i otpeva po koju pesmu.

piše: Nikola Canić

Autor teksta je i sam organizator velikog broja karaoke zabava i događaja koji uključuju karaoke, tako da većinu navedenih pojmova i situacija navodi iz sopstvenog višegodišnjeg iskustva!

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *