Kafa – Magični napitak

Većina ljudi, širom planete, pije kafu svakodevno. Statistika kaže da se svakog dana popije jedna i po milijarda šoljica kafe. Supstanca gorkog ukusa stimuliše centralni nervni sistem, čina nas budnijim i spremnijim na svakodnevne izazove. U normalnim dozama, dobrobiti su višestruke, uključujući i bolje pamćenje, i koncentraciju, a medicinari nagoveštavaju benefite i kod hroničnih bolesti poput alchajmera i nekih vrsta raka. Preporučena količina je 1-3 šoljice kafe dnevno. Više od toga se ne preporučuje, jer previše kafe dovodi do razgradnje vitamina C i vitamina B-kompleksa u organizmu, i tokom dužeg vremena slabi ceo organizam i dovode do pada imuniteta. Kafa je dobar diuretik, a u prevelikim dozama može prouzrokovati bolesti srca i krvnih sudova, nepovoljno tiče na cirkulaciju, a može i da poveća nivo lošeg holesterola u krvi, pa se ne preporučuje onima koji imaju visok krvni pritiasak ili česte aritmije.

Kafa je napitak koji se priprema kuvanjem prženih semenki biljke kafe, najčešće u vodi ili mleku. Biljka kafa je rod zimzelenog šiblja ili niskog drveća, a plodovi koštunice bobice slične trešnji. Seme kafe sadrži: kofein (jedna šoljica kafe sadrži 100 – 150 mg kofeina), mast, šećer (polisaharide i glikozide), kao i hlorogenske kiseline, trigonelin, aminokiseline, proteine i minerale (kalijum, kalcijum, magnezijum, fosfor i sumpor). Arabika je kvalitetna kafa (Minas, Santos, Sigri, Maragogip, Kostarika, Moka harar), najzastupljenija u proizvodnji sa do 80% udela. Raste na 600-2000 metara nadmorske visine a jedno drvo u proseku daje 1 do 3 kilograma plodova. Robusta je sorta manje zastupljena u proizvodnji, uzgaja se u Africi i Aziji, uzgoj je lakši, i otpornija je, ali je ukus je previše opor i gorak, zbog čega se Robusta koristi za mešavine. Sirova kafa ima oštar ukus, tako da se prava svojstva, kao i karakterističan miris i ukus dobijaju tek posle obrade – sušenja i prženja, nakon čega se melje.

Prva prodavnica kafe u Beču je otvorena 1683. kada je Srbin Franjo Đura Kolčić, posle propasti turske vojske u Velikom bečkom ratu, otkupio zalihe ove biljke zaostale u zaplenjenoj turskoj komori.     

Kafa se obično služi topla. Postoji više načina pripremanja kafe, a među najpoznatijim su turska kafa, filter kafa, espreso, instant kafa, irska kafa i kapučino (način pripremanja espreso kafe). U kafu se dodaju šećer, mleko, pavlaka, šlag, sladoled, razna alkoholna pića, cimet, smokve, čokolada, lešnik, vanila… Jedna priča kaže da je etiopijski pastir Kaldi primetio da su koze živahnije kada jedu crvene bobice nekog žbuna, nakon čega ih je i sam probao. U svakom slučaju, korisni efekti su spoznati već u 10. veku. Krajem 15. veka, putnici koji su se vraćali iz Arabije su proširili kafu po Bliskom i Srednjem istoku, odakle se dalje preko Turske proširila Evropom.

Postoji nekoliko načina kako se kafa priprema: Espreso je kafa za koju se smatra da je nastala u Italiji (iako je prvi aparat napravljen u Francuskoj, još početkom 19.v.),a priprema se popuštanjem kafe kroz filter, pod visokim pritiskom. Filtar kafa je slična je espreso kafi, sa tom razlikom što se voda ne pušta pod pritiskom i slabija je od espresa. Crna kafa se zakuvava dirketno u vodi, tako da ima talog koji se kod espreso i filtar kafe zadržava u filteru. konačno, instant kafe su nastalea 1930-ih, a pripremaju se jednostavno, tako što se granule preliju toplom ili hladnom vodom. Kafa počinje da deluje brzo. Apsorubuje se u organizam u potpunosti za 30 do 60 minuta, mada se prvi efekti oset eveć za desetak. Efekti su dugotrajni pa ako imate probelma sa nesanicom, treblo bi kafu izbegavati nekoliko sati pred odlazak na spavanje.

Kopi Luwak je retka sorta kafe, proizvodi se u maloj količini, a kilogram kosta 750$. Na ostvima Sumatra, Java i Sulavesi žive cibetke – torbari koji se hrane plodovima kafe. Zrno koje prođe kroz njihov digestivni trakt dobije specifični ukus bogate i jake arome, koji mu daju enzimi iz želuca ove životinje. Polusvarena zrna se skupljaju i od njih se pravi najskuplja kafa na svetu.

Smrtonosna doza kofeina, prirodnog alkaloida, koji se dobija iz zrna kafe (kao i iz listova čaja i iz kakaovih zrna) iznosi 150 miligrama po jednom kilogramu telesne težine, što znači čoveka od 80 kg može da umre od 12 grama kofeina, tj. 100 šoljica kafe. Izračunato je da je najveća bezopasna količina 9 šoljica dnevno, ali pošto se za 4 do 6 sati uticaj kofeina izgubi, ukupna dnevna doza može biti i veća. Kafa ne utiče jednako na sve. Metabolizam brže obrađuje kafu kod žena, još brže kod pušača, a uticaj imaju i godine starosti, rasa, ishrana. Unos veći od 600 mg može da izazove insomniu, ubrzani rad srca i druge zdravstvene probleme. S druge strane, nagli totalni prestanak unosa kofeina može izaivati glavobolje, razdražljivost i nervozu. Prosečan amerikanac konzumira 200-300 mg kofeina dnevno. Slično je i kod nas jer građani Srbije (u zavisnosti od istraživanja), piju 2 do 3 šoljice kafe dnevno. što je dvostruko više nego u susednim zemljama. Finci obaraju rekord, približavajući se opasnoj granicu unosom od čak 400 miligrama kofeina svaki dan! Na poslednjem mestu je Nigerija čiji je prosek šoljica kafe godišnje po stanovniku.

Treba obratiti pažnju na to da ‘Decaf’ kafa nije isto što i kafa bez kofeina. Ima ga manje, u proseku desetak puta, ali intezivnijim pijenjem ovakvih više kafa lako možete lako uneti uobičajeni nivo kofeina. takođe, kofein se ne nalazi smao u kafi. Ima ga u više od 60 biljaka u raznim oblicima. Ima ga u čaju, raznim orasima, voću, čokoladi, a može se generisati i sintetičkim putem i dodati u namirnice. U energetskim pićima ima manje kofeina nego u kafi! Limenka Red Bulla ima oko 80 mg kofeina, dok u klasičnoj šolji crne kafe istog može biti i dvostruko više. Ono što energetskim pićima svakako ne nedostaje jeste šećer, koji u kafi sami dozirate, po želji. Pored toga, verovali ili ne, u tamnijim zrnima kafe ima manje kofeina nego u svetlim! Tačno je da tamnije zrno obično ima intezivniji ukus i lepše izgledaju, ali tamnija zrna su obično prošla i jaču termičku obradu, koja uništava kofein. Konačno, dodavanje kofeina u lekove protiv bolova može da pobolješa njihovu efikasnost čak do 40 posto, ubrzavajući i poboljšavajući apsorbciju ovih lekova,

Toliko o ovom magičnom napitku, za sada. Da li ste za jednu kafu?

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *