Deep Impact: neobičan eksperiment

Za milione Amerikanaca koji su ove godine obeležavali Dan nezavisnosti Američka svemirska agencija NASA potrudila se da priredi najveći vatromet do sada, i to ne na Zemlji već u svemiru. Svemirska sonda je pogodila kometu iako niko sa sigurnošæu nije znao kakve će biti posledice tog udara

Svemirska sonda Deep Impact, lansirana u januaru ove godine, projektilom je gadjala jezgro komete Tempel1 koja kruži po orbiti izmedju Jupitera i Marsa, a udaljene je od Zemlje oko 130 mil.km (Sunce je udaljeno 150 mil.km). Veruje se da je kometa ostatak materijala od kojih je pre 4,5 milijardi godina nastao Sunèev sistem. Kometa je velika oko 15km x 5km tako da projektil ne može ozbiljnije da poremeti nešto na kometi, kao na primer da je skrene sa putanje ili da je slučajno razbije. Na ovu misiju je potrošeno 330 miliona dolara,

Ulogu ‘projektila’ imao je posebni modul veličine veš-mašine i mase oko 350kg koji se razdvojio od sonde i morao da pogodi jezgro pod dobrim uglom da bi sonda lepo snimila dogadjaj. Tehnički gledano kometa koja se kreće brzinom 100 hiljada km/h je u stvari naletela na sondu koja je postigla brzinu od oko 65 hiljada km/h, pri čemu je nastao sudar brzinom od 35 hiljada km/h. Projektil nema eksplozivno punjenje jer æe se pri tolikoj brzini udara u trenu pretvoriti u paru oslobadjajući energiju kao 5 tona TNTa, dodatni eksploziv bi doprineo samo svojom masom bez pojaèanja efekta.

Na projektilu se nalazio i CDROM sa 625 hiljada imena ljudi koji su preko Interneta poslali svoje podatke tokom pripreme projekta, da bi simbolično uèestvovali u prvom ‘napadu na kometu’.

Cilj je bio da se stvori krater i izbaci unutrašnji materijal. Smatra se da su komete ostaci prvobitnog materijala od koga je nastao Sunèev sistem. Površinski sloj je izmenjen kosmièkim èesticama i zagrevanjem pri prolasku pored Sunca, a snimak udara će pomoći da se napravi bolji model građe kometa. Veličina kratera nije bila utvrđena do samog udara jer je i sastav same komete bio nepoznat naučnicima.

„Ovo misija je veliki izazov, eksplozijom pravimo rupu ispod površine komete koja je sačinjena od leda, prašine i stena. Uprkos tome što smo izveli desetine simulacija, zapravo ne znamo šta će se dogoditi posle eksplozije. Kometa je kao metak koji pokušavamo da pogodimo drugim metkom koji je ispaljen u pravom trenutku iz drugog pištolja.“ kažu stručnjaci u NASI.

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *