Carmina Burana

Jedno od najčešće izvođenih dela u svetu, moćno delo muzike dvadesetog veka, “Karmina Burana” najpopularnija je kantata Karla Orfa, verovatno najvećeg autora scenske muzike minulog stoleća. Praktično ne postoji čovek koji nije čuo makar veličanstveni završni refren “O, Fortuna”. Njena bliskost današnjem čoveku manifestuje se, u najmanju ruku, tako što se i ljudima koji nisu iz sveta klasične muzike bukvalno “uvlači pod kožu”. Grandioznost, obimnost dela i mnogoljudnost izvođačkog aparata, uz upotrebu poznatih melodija u filmovima, reklamama i političkim kampanjama, sigurno je doprinela velikoj popularnosti među publikom svih uzrasta – navodi Kompozitor Vladimir Pejković.

Godine 1934, Karl Orf otkrio je u jednoj antikvarnici u Vircburgu zbirku rukopisa iz 13. veka, pronađenih u bavarskom manastiru Benediktburen, nedaleko od Minhena, danas poznatu kao “Burana kodeks”. Inspirisan pesmama stvorio je delo koje poseduje magiju i misteriju srednjeg veka. Dvadeset četiri teksta koje je kompozitor izabrao zvuče moćno zahvaljujući majstorskoj upotrebi velikog orkestarskog ansambla. “Karmina Burana” je prvi deo muzičko-scenske trilogije “Trijumfi”, koju je kompozitor radio duže od petnaest godina.
– Sve što sam napisao do sada i što ste, nažalost, objavili, možete odbaciti – rekao je Orf. – Moja sabrana dela počinju sa “Karminom Buranom”.
Dirigent i koreograf Valter Haupt je sa Karl Orfom lično postavljao scenu za Carmina Buranu, te se postavka može smatrati autentičnom. Kompletna scena i izvođači izvode ovo delo na svetskoj turneji posećujući redom velike evropske gradove. To praktično znači da se radilo o retkoj prilici da se vidi delo ovakvih razmera i renomea. Od njene premijere u minhenskom “Kenigsplacu”, ova produkcija je širom sveta oduševila preko 600.000 gledalaca, između ostalog u Nemačkoj, Austriji, Luksembrugu, metropolama kao što su Rio, Sao Paolo i Lisabon, a vrhunac je doživela na hiljadugodišnjem jubileju grada Osla i na renomiranom Balbek festivalu u Libanu.

– “Karmina Burana” pleni jednostavnošću, životnim ritmom, a pre svega temperamentom kojim je obilato “natopljena” svaka numera. Pevači veoma vole da je izvode, jer ih delo odmah ponese i po pravilu ga vrlo brzo nauče; ponese ih velika radost muziciranja koju “Karmina Burana” nosi i u toku rada, a posebno tokom izvođenja na sceni – kaže dirigent Darinka Matić-Marović.


Kada se radi o događaju ovakvih razmera, teško je pomiriti se sa činjenicom da ćete propustiti isti. 11. decembra 2004. u velikoj dvorani centra Sava, srećnici koji su na vreme kupili karte gledali su najspektakularniju i najuspešniju klasičnu scensku postavku našeg doba. Ko je mogao – snašao se, skupio, možda i ukrao od samog sebe, a rezlutat je puna bio dvorana Sava centra. Koliko je Carmina Burana popularna opera, govori i činjenica da je u Budimpešti na javnom izvođenju ove postavke prisustvovalo bezmalo pola grada.

U postavci Valtera Haupta cvetaju zvučne slike koje dočaravaju jednu zanosnu srednjovekovnu baštu uživanja, odvodeći gledaoce u daleki svet osećanja i fantazije. 24 magične slike pričaju o ljubavi i životu, sreći i nesreći, bivstvovanju i prolaznosti, između kojih se provlači motiv neprekidnog točka života. Grandiozna monumentalna arhitektura bine, projekcija svetla i opijajući efekti vatre Mihaila Černaeva, stvaraju jedinstvenu kulisu za spektakl koji obuhvata još i 30 igrača u 300 kostima, kao i hor, orkestar i soliste.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *