Belgrade Calling 2012: Vrele noći na Ušću

Nije baš jednostavno sve utiske od prethodnih nekoliko dana sublimirati na ograničenom prostoru. U stvari, nije jednostavno ni u kom slučaju, jer bendovi koje smo slušali uživo za neke od nas predstavlja ostvarenje davnih želja. Ovako jak line-up često ne uspeju da ostvare ni festivali sa dugom tradicijom, a mi smo na beogradskom Ušću imali priliku da, uz ostale, odlsušamo i odgledamo nastupe petnaestak odličnih bendova, od čega dobar deo predstavljaju velika svetska imena i sam vrh muzičke scene. Nekada samo na televiziji, a sada, zhavaljujući Belgrade Calling festivalu, i Guarani i Jelen Pivu, uživo, na samo nekoliko metara od nas, lično, sa svoji fantastičnim gitarama, moćnim glasovima, ritam sekcijama, na odličnom ozvučenju! Dobra muzika nikada ne može biti dovoljno glasna, a ovo je bilo neizrecivo dobro!

 

Dan 1

Prvi dan festivala, posle kratkog pregleda programa shvatam da je u pitanju zvuk za malo mladju generaciju, a koliko malđu mi je postalo jasno tek po ulasku na festival. Tačnije nisam siguran ni je dozvoljeno točenje piva i kupovina cigareta većini prisutnih. Očekivano početak muzičkog programa prilično kasni jedno dva sata. SARS počinje, najavljuje kratak nastup zbog kašnjenja naravno ali nastup odrađuje sasvim korektno. Posle kraće pauze i mnogo kukanja na loše mikrofone na red je došao i uvek buntovnički nastrojen PUBLIC ENEMY, posle malo repovanja i skakanja dolazi i kraj nastupa sa dužim pozdravnim govorom o ljubavi i antirasizmu. Odmah iza njih nastupa Example koje bi po vrsti muzike mogao svrstati u neki elektro pop, elektro rock. Zvezda večeri je naravno Jessie J i u iščekivanjiu njenog nastupa moglo se videti kako se većina starijih maloletnika polako prebacuje u prve redove. U toku nastupa zvezda je na opšte zaprepašćenje obezbeđenja izvela dve obožavateljke da sa njom otpevaju jedan od hitova. Nastup Dubioza kolektiva je bio kratak ali krajnje dimaničan, a na kraju je Obital svojim dobro odrađenim vizuelnim spektaklom zatvorio veče.

 

Dan 2

Ovog dana nastupili su Satyricon, Paradise lost, Black label society, The Cult, Ozzy and Friends, Sanatorioum. The Cult počinje svoj nastup sa jednim od hitova (obično se svira pred kraj) Lil’ Devil uz malo mesanja sa novim pesmama i nesto starijim vec poznatim, napravili su solidnu atmosferu. Zvezda ove večeri je ipak bio Ozi Ozborn sa svojim prijateljima.

Ozi Ozborn, Šta reći o čoveku koji je po mom mišljenju živeo i još uvek živi rock&roll načinom života. Pa treba poceti od početka rođen je 3. decembra 1948 u Bringemu, Ujedinjeno Kraljevstvo, promenio par raznih bedova (Polka Tulk Blues, Earth Blues Company) pre nego što je postao pevač gupe Black Sabbath…. Posle decenije sa bendom napušta isti i počinje solo karijeru. 1997 Black Sabbath se okuplja ponovo i do 2007 su nastupali, uglavnom uživo, kada je Ozi odlučio da izađe iz benda sa svim autorskim pravima. U novembru 2011. god. objavljeno je ponovono okupljanje originalne postave benda (dajte ljudi odlucite se vise…) u cilju promovisanja novog alubuma, naravno i najavom svetske turneje. Kao što to biva u nekom momentu kreću problemi sa alokoholom i narkoticima i posle nekolko raznih rehabilitacija, ako su uzme u obzir da je čovek još uvek živ, izlečen je od takvih poroka. Plovinom devedesetih, krece godišnji muzički festival pod nazivom OZZFEST na kome nastupaju uglavnom Hard Rock i Heavi Mettal bendovi po USA a kasnije i po Evropi. Početkom dvehiljadite pojavljuje se i realiti show pod nazivom THE OZZBORNS, kao osvrt na Ozijev privatan život i muzičku karijeru problemima koje nosi „biti poznat“.

Kada kažem da sam išao na Ozi-a većina ljudi me pita a koliko dugo je traja nastup, ja sam cuo da je bilo ovako a ja onako…. Nisam tačno siguran kako opisati doživljaj slusanja jedne žive legende kako nastupa, ali da je trajalo i nekoliko sati mislim da bi meni kao i većini bilo prekratko. Ljudi je na guarana belgrade calling-u na Ozijevom nastupu bilo sasvim dovoljno da nije ni prevelika ni premala gužva ali su se zato prodavci piva, pojedinima je trebalo i do pola sata da usluže nekoliko ljudi, krajnje osramotili SPOROM USLUGOM!! Nastup je dobro organizovan, sa lepo rasporedjenim pesmama uz podršku Slasha i Zaka zvučalo je fantastično. Ja sam zadovoljan i nadam se ponovnom dolasku Ozi-a, u bilo kakvom bendu ili sastavu u Srbiju.

I ako je posećenost bila solidna, uz pravu politiku cena karata, mislim da bi posećenost festivala bila drastično veća, treba uzeti u obzir da EXIT ipak ima mnogo dužu tradiciju a cena karte je približno ista i uz razne popuste dosta niža. Takođe još jedan verovatan razlog slabe posećenosti je i beer fest, koji se održava sredinom avgusta, ima solidan program i na koji je ulaz besplatan.

 

Dan 3

“Ugly Kid Joe”, je, sa oko sat vremena kašnjenja, započeo treći festivalski dan pred nekolio stotina fanova. Bend koji je iz nekog razloga ostao u zapećku muzičke scene posle velikog proboja početkom devedesetih dokazao je da i te kako vredi. Pravi američki rok, koji ubrzava puls i tera vas da tražite još. Za mene, ovo je bio i jedan od bitnijih bendova koji su nastupali na festivalu, jer nekoliko njihovih pesama mi se nalazi na svakodnevnim playlistama, i ne bih tek tako propustio ovaj nastup. Zatim sviraju “Horrorsi”, pa “Public Image LTD”. Publika lagano pristiže, sunce prži, grlo se suši, pivom se hladimo. “Darkness” rasplamsavaju atmosferu za nesporne zvezde večeri – Faith no More.

Na binu u belom cvetnom aranžmanu Paton je sa bendom izašao oko jedan posle ponoći, a nastup je trajao duže od dva sata. Ispred nas su, i sviraju “Dilajlu” od Toma Džonsa. Vole da iznenade pesmama, a iznenađenje je bilo i posvećivanje pesme “Digging the grave” novoizabranom predsedniku Srbiju. Jasno je da Srbija nije tek prolazna tačka u turneji, jer Paton jako dobro zna pred kojom publikom svira i kome se obraća. I tako, posle hitova kao što su “Evidence”, “Easy”, “Midlife crises”, “Last cup of sorrow”, bilo je za očekivati da nam i ovaj put odsviraju “Ajde Jano”. Uzavrela publika, od gužve, vrućine, i uzbuđenja što je Faith no More pred nama, kao da ne zna šta je dosta. Ali dosta je, vreme je za predah, hladno piće, i za nastup pomalo neobičnih “Sisters of Mercy” koji su priveli kraju treće festivalsko veče.

Dan 4

Četvrto veče je, u stvari, finale “Jelen Top 10” turneje. Bendove koji su ovde nastupili slušali smo i ranije, jer su do sada nastupili u jednanaest gradova. Pre finala na Ušću, turneju su ugostili: Šabac, Sremska Mitrovica, Vranje, Sombor, Poćega, Novi Sad, Banjaluka, Niš, Bor i Obrenovac. Dobra domaća muzika, a o ovoj turneji smo već pisali ranije, mada reči hvale nikad nije dovoljno. Na finalnoj večeri nastupili su “Straight Mickey & The Boyz”, “Sharks, Snakes & Planes”, “Bjesovi”, “Svi na pod!”, “Eva Braun”, “Block Out”, “Darkwood Dub”, “Kanda Kodža i Nebojša” i “Goribor”. Ono što posebno želim da istaknem je zahvalnost organizatoru koji je nastup Block Outa organizovao u kasnijem terminu tako de se ovoga puta nikakvo kašnjenje nije uspelo isprečiti praćenju njihovog nastupa. DOnekle mračni, ali kada pričamo o Block Outu – to je baš onako kako treba.

tekst/foto/video: Nikola Canić i Andrija Pajić

Leave a Reply