Digitalni raskid

Istina je… Raskinuo sam vezu koja je trajala duže od dvadeset godina. Pre nedelju dana, bez trunke žaljenja i kajanja, bez pardona, posle nekoliko meseci razmisljanja o tome, i na kraju nekoliko dana ozbiljnog planiranja, konacno je gotovo. Kako biste se vi osecali? Ali, znate kako to ide, počela je sve vise da traži, i sve manje da daje, a sve ono lepo, zajedničko, vremenom se izgubilo. I šta mi je drugo preostalo?

Zbog čega, i na koji način, sam posle dvadeset godina promenio internet provajdera. Nekorektan odnos prema korisnicima i samovolja doveli su do toga da je u kratkom periodu grupa korisnika odlučila da prekine saradnju i potraži povoljniju i korektniju uslugu ne drugom mestu… Kada se pretplatite na neku uslugu, provajderi i dalje smatraju da su vas zaposeli zauvek, vaš novčanik, telo i besmrtnu dušu. Konkurencija je sve jača a mogućnost izbora sve veća. Pokažimo da možemo da biramo tako što ćemo svaki put razmotriti opcije i odabrati najbolju i najpovoljniju, umesto da se selpo držimo istog provajdera, što ovi očekuju od nas.

Onima koji me znaju sada ništa nije jasno, rezimiraju devojke sa kojima sam se vidjao, sa kojima se vidjam, sa kojima bih mogao da se vidjam, ali i kojima bi bilo prilično neverovatno da se vijdam, ali ipak… I naravno, nisu ni blizu. Jedino sto mogu da nagovestim je – HLADNO! Ovo nije takva veza. Ovo je priča o internet vezi i o jednom internet provajderu. Da, promenio sam provajdera posla dvadeset godina. Velika odluka!

Nekada je bilo fino, mali provajder, jedan od prvih kod nas. Pre omasovljenja interneta bila je to fina online zajednica koja je okupljala zanimljive ljude. Družili smo se ne samo preko žice, već smo se odredjenim danima i lično nalazili, u gradu, da po pijemo kafu, razmenimo iskustva, i odmorimo oči od celonoćnog sedenja pred ekranom. Lepa neka vremena sve u svemu. Znači, lepo smo se družil, a lepo smo i poštovali dogovore, i ništa nije bio problem. Znate onu situaciju kada zaboravite da produžite pretoplatu, i shvatite da je istekla u subotu ujutro? Nikakav problem, jedan poziv, i uz obećanje da ćete platiti od nedelje, pretplata sve bi proradilo.

A plaćanje je, naravno, bitno. Kako se brzina interneta povećavala, za pretplatu koju plaćamo dobijali smo više. Povremeno bi stiglo obaveštenje da je brzina u našem tarifnom paketu povećana za istu cenu, i to je to. Kada se uvedu novi paketi, niko nas nije terao da prelazimo na iste, naprotiv, neki od nas imali su pretplate koje su plaćali godinama pošto su iste izbačene iz pondue, ako nam je tako odgovaralo. U međuvremenu, svašta se desilo. Poznato je da je međuvreme najvažnije vreme i da se tu dešava prilično bitnih stvari, a u ovom međuvremenu neki provajdreri su ugašeni, novi se pojavili, treći su prodati, i ove turbulencije nisu zaobišle ni mog provajdera. Posao su preuzeli profesionalci modernog doba…

Pre svega ovoga, dosta prijatelja sam uputio na pomenutog provajdera, i to je bilo u redu. Nekoliko firmi takođe, čak i jednu državnu ustanovu koja je tu imala lepe račune po nekoliko osnova. A onda su oni profesionalci sredili stvar. Pozivi kol-centru postali su agonija sa čekanjima, muzikom i nerešenim problemima, jer operateri koji se jave uglavnom ne umeju više nego da vas maltretiraju da iznova i iznova prolazite procedure iz uputstva. Za početnike dovoljno, ali polovina na sto ipak nije. Baza korisnika im je pri tome očajna, pa se dešavalo da kada zovem za firmu koja ima nekoliko naloga, jednaput gunđaju što zovem poslovnu podršk ukad j eto privatni korisnik, a drugi put kažu da je trebalo da zovem poslovnu podršku, sve zbog toga što zapravo niko nije ni bio svestan da ista je organizacija imala nekoliko naloga pri čemu je za svaki odvajala lep iznos. Zbog toga ovo i pišem u prošlom vremenu, jer neko ko plaća očekvao je malo bolji tretman, pa je provajder vremenom promenjen, i, zamislite, kod novog provajdera odmah zanju šta sve kod njih imate i koliko im plaćate, i kakva vrsta podrške vam treba.

I došli smo do plaćanja, nekako najbolnije tačke u svemu. Nikada ranije nije se desilo da provajder poveća cenu usluga, a onda, odjednom, za kratko vreme i ničim izazvano, dva puta! pretpostavljam d amnogi ovo nisu ni primetili, ali mi u kući jesmo. Kao i većina, račun za internet plaćamo sa ostalim računima, za telefon, struju, vodu, infostan. I tako, letos, odjednom, ostadosmo bez interneta. Trebalo je da prođe 4-5 dana dok smo shvatilišta se dešava, jer bili smo u nekoj jurnjavi. I tako, zovem kol-centar. Kažu, neplaćen račun. Platim preko interneta, začudimo se kako smo ovo propustili, ali, dešava se. Sledećeg meseca dolazimo sa mora, i internet ponovo ne radi. Raspakivanje, posao i jurnjava, i negde četvrtog dana smo ponovo došli do neplaćenog računa. Malo frke po kući na temu ko je to izgubio račun i zašto nije sa drugim računima, plaćanje, čekanje da proradi, i sve po redu. Razjašnjenje je došlo već za vikend, kada je jedan od prijatelja prokomentarisao kako su bezobrazni što više ne šalju račune. I stvarno, sobio sma u nekom trnutku i obaveštenje da se računi neće slati zbog brige o životnoj sredini. Nešto šre toga, mogao sam da biram hoću li ili neću da mi šalju račune, ja sam iz tehničkih razloga odabrao da hoću račun, a onda je neko rešio da ipak isti prekine da šalje. Da bude gore, ovu uslugu odlučili su da naplaćuju 200 dinara po računu.

Za ovo ne samo da se niko nije izvinuo, već tvrde da ništa nije poskupelo. Poskupelo je mnogo. Prvo, usluga koja je bila deo paketa i koja je kostala 0 (i slovima: nula) dinara poskupela je na 200, Odnosno paket je poskupeo sa oko 2000 na 2200. Drugo, zbog izostanka usluge, našao sam se više puta u neprilici zbog interneta koji ne radi, odnosno za dva-tri meseca ostao sma uskraćen za internet oko dve nedelje ukupno. neki drugi provajderi i dalje šalju račun. I sve sa. to platio. Kako je preostalo još nekih dva meseca do isteka ugovorne obaveze koju sam imao (ili više i nisam, s obzirom na to da ovo što sam plaćao više nije imalo veze sa ugovorom koji sam potpisao), ovo je već smo po sebi lepa opomena da treba bežati od ćorava posla, ali to nije bilo sve.

Već jedno od narednih zaduženja delovalo je malo čudno, ali sam tek narednog meseca shvatio šta se ne slaže. ne slaže se račun koji je, odjednom, veći za još oko dvesta dinara (kažem oko, jer se najčešće radi od iznosima od 199 ili možda 199,99 dinara). Zovem poznanicu koja takođe koristi njihove usluge, i konsatujemo da su svima računi uvećani. I opet zvanje kol-centra, i čuđenje operatera, kako moćemo da se ljutimo što su povećali cenu, kad su, eto, povećali i brzinu. Lepo od od njih, ali to niko nije tražio. Da sam hteo da plaćam više, tražio bih. Samovoljnu promenu cene ne opravdava nikakav izgovor. Št ameni garantuje da mi sledeći mesec neće stići neki veoma ozbiljan račun, od, racimo, 40.000 dinara, uz obrazloženje da sada imam all-inclusive premium uslugu. Lepo, beskorisno, i problematično. Dirnuli su me u novčanik, ničim izazvano, po drugi put za kratko vreme.

Pretpostavim sada na trenutak da se prethodna dva poskupljenja nisu dogodila. Šta bi bilo? Ne bi bilo ništa! To ‘ništa’ znači da bih i dalje plaćao mesečnu pretplatu od oko 2000 dinara, u najgorem slučaju prešao bih na nešto jeftiniji paket koji mi je za kućne potrebe sasvim dovoljan. Ovako, otišao sam do najbliže poslovnice, i dok sam čekao da dođem na red gledao kako žena u godinama, penzionerka, raskida ugovor upravo zbog računa, jer 2 meseca ne može skajpom da zove svoje u inostranstvu, pošto joj internet ne radi. Nije dobila račun, nije ni platila, i nema ideju kako bi to uradila on-line, a za dodatnu petljanciju oko plaćanja nije raspoložena, tim više što je upravo u tom trenutku platila više od osam hiljada dinara zaostalog duga za internet koji nije mogla da koristi. Mislim da ovde ima posla i za Ministarstvo trgovine, odeljenje za zaštitu potrošača, ali o tome drugom prilikom.

Kako sam ja ovo doživeo, slično važi i za još nekoliko poznanika, rođaka ili prijatelja koji su raskinuli ugovore tokom sebtembra, svi iz istih razloga. Pomenuta organizacija sa više računa učinila je to nešto ranije tokom godine, dok drugi čekaju da im isteknu ugovorne obaveze, a treći se već spremaju da promene provajdera, poučeni našim primerom, kao i činjenicom da sada mahom plaćamo upola manje za internet. Svetla tačka u svemu jeste što su bili fini u poslovnici gde sam raskido ugovor, tako da i dalje mogu da koristim svoju staru e-mail adresu koju svi moji saradnici i prijatelji znaju i navikli su da mi pišu na istu. Već od sledećeg dana, počeo sam da koristim internet drugog provajdera. Radi lepo, a i računi stižu kako smo navikli.

Na kraju, šta smo od svega naučili? Naučili smo da se ne isplati biti veran korisnik, sve je to tržište i dok provajderi gledaju kako da zarade, mi samo treba da gledamo kako da uštedimo. Treba kupovati tamo gde se najviše isplati, kao što kupujemo i robu u prodavnici. Da li ćemo za isti proizvod dati upola više zato što nam je neka prodavnica prirasla srcu? Uglavnom ne. Otići čemo tamo gde je najbolji popust i uslovi kupovine. Nema razloga da za intenret ne bude durgačije. Najpovoljniji uslovi, ako mora da se potpiše ugovor, da bude što kraći, a kada istekne, rezimiramo koja opcija je najpovoljnija i naručujemo. Jednostavno, i ekonomično.

http://www.zastitapotrosaca.gov.rs/

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *